MOJ BLOG - Vase priloge za BLOG saljite na: bosi@ptt.rs
http://www.osmrcajevci.edu.rs/blog/index.php
Hajde spavaj!
http://www.osmrcajevci.edu.rs/blog/index.php?entry=entry110724-215928
E, ludo moja, koliko bih volela da si ovde....
"Negde se pipnu nasi mali svemiri kad vec pomislim da spavas, zasumi saten, tama se uznemiri i kao talas nadires...zalud te privijam uz sebe kao krst, ti kao talas izmices..." _____________________
Devojcica sa Marsa]]>Sreco, srecan put
http://www.osmrcajevci.edu.rs/blog/index.php?entry=entry110108-160551
Što si mi dalje, to je teža ova tišina. A ćutanje je oštrije od ivice noža ! I sve više rasteš u meni… Sve je manje mene i sve više tebe u meni. Tamo negde daleko… Ko zna… Uhvatim sebe često kako razmišljam hladnokrvno, baš kao i ti.. Onako kako si me učio… Ili bar pokusavam da izgledam tako u očima drugih…. Uhvatim sebe da razmišljam o prošlosti, jednom dalekom vremenu u kome sam živela…Vremenu u kome sam bila srećna. Razum sam davno izgubila u ovoj pustinji u kojoj ne mogu naći ni jednu kap vode da ugasi ovu zeđ koja me dugo proganja… Ne nedostaješ mi. Uospšte ne. Ni više, a ni manje nego pre. Kad god te poželim, samo zatvorim oči i tu si. Ponekad ljudi pomisle lutam u sred bela dana, ali… Ne shvataju oni da si to ti. I da to nije lutanje. Zbog toga pišem. Jer… ako prestanem da pišem, znam, prestacu i da dišem. I ti vise nećeš postojati. Sada živis u mojim pričama. Postojiš u ovim razmacima između slova, njihovih linija koje su tako perfektne kao kad ti napiseš : MALA, VOLIM TE. Vidiš li kako je prefektna daljina između svakog slova? Da. Tako je perfektna i daljina koja je danas između nas. Vreme između tvog i mog daha. Ponos zbog koga nikada nećemo doživeti onaj vrhunac kojim mnogi teže u ovom pustom životu. U tome leži ljudsko prokletstvo… Suviše smo ponosni i tvrdoglavi. Oboje tako prokleti i sami. I ko zna, možda su baš ljudi kao ti i ja navikli da žive u toj nekoj vrsti boli. Znaš, to je ona bol zbog koje se ne možeš predati nekom do kraja. Bol zbog koje druge guraš od sebe ili ih lažno ljubiš I sam verujući u sopstvenu laž. I, kao i mnogo puta pre, baš kada pomislim na tebe neka čudna bol mi krene u grudima…. Od srca preko ramena… Spušta se u ruku, u dlan… I boli... Teško boli… A grlo se stegne, reč ne mogu izustiti. Samo oči govore… Ko zna da cita, iz njih znaće sve… Ili znaće samo onoliko koliko je dovoljno za dobar razgovor uz kafu i koju cigaretu. Drugi deo nosim duboko ukopan u sebi. Sakriven od svih da se nikada ne vidi. Tu ti živis u meni i ne dam ti da umreš. I živeces koliko god budem bila u stanju da pišem – da disem. Koračam tiho. Ne dižem buku ni prašinu kuda prođem… Ili bar mislim tako jer se i ne osvrćem… Gledam, a ne diram. Ili diram samo pogledom. I ljubim te i onda kad se najmanje nadaš – baš onda kad misliš da zasluzuješ najveću kaznu. Tada te najviše ljubim. I znam… Proći će godine, možda i život ceo…A ti ćeš i dalje živeti u meni. Sve drugo manje je važno… Dovoljno je da ja znam da je tako. I da je ovo što osećam čisto i netaknuto. A ti, putuj daleko, što dalje od mene i ove teške noći… Putuj i ostani mi zauvek blizu.
_____________ La Gitana _____________
]]>Dani...
http://www.osmrcajevci.edu.rs/blog/index.php?entry=entry101120-103100
Nisam ja avanturista i nemam bezbroj mapa, osim mape duse na kojoj je ucrtano to mesto negde u daljinama kojima stremim, gde cu nas odvesti kada ovde postane neizdrzivo ( a eto... dolaze takvi dani ). Dolasku se radujem i sanjam obalu naseg mira. Pa da...nije li lako u masti ziveti...Nije, ali dozvoli mi da mislim drugacije...
Jasmina$$$$$
]]>Ako me voliš...
http://www.osmrcajevci.edu.rs/blog/index.php?entry=entry100819-133138
Ako moje srce ponese bujica sreće, ne smej se mom opasnom zanosu. Ako sedim na svome prestolu i vladam nad tobom tiranijom ljubavi svoje, ako ti kao boginja poklonim svoju milost, podnesi oholost moju, dragane, i oprosti mi moju radost.
(Rabindrant Tagore) od: Marijeta M]]>Prevario si me!
http://www.osmrcajevci.edu.rs/blog/index.php?entry=entry100614-181459
P-revario si me a nisi bio svestan toga R-astanak je bio tezak jer sam te volela k'o nikoga E-vo ovo je nas poslednji zajednicki dan V-aljda ce se i meni nekada ostvariti san A-ko si me ikada voleo R-eci cu ti HVALA! I-ako drugu nikad nisi preboleo O-pet sam ti iskrenu ljubav dala
S-vu ti srecu ovoga sveta zelim I-volela bih i dalje sa tobom ljubav da delim
M-ozda ce te druga usreciti E-eee ali nijedna ne moze MENE ZAMENITI!
Tanja]]>Jos si mi sve
http://www.osmrcajevci.edu.rs/blog/index.php?entry=entry091008-125223
KAD MI JE TESKO I KAD SE SMEJEM, UVEK, CAK I KAD ME BOLI GLAVA, PA I KAD MI SE SPAVA. DA MI RUKE KOSU TVOJU MILUJU, A PRSTI TVOJI PO VRATU ME DODIRUJU. TRAZIM DA UVEK BUDES TAKVA, DA TE VOLIM UVEK KAO STO TE VOLIM SADA.
CEKACU TE UVEK PA CAK I ONDA, KAD SE UGASI I POSLEDNJA NADA. JER TI SI ZIVOT MOG ZIVOTA, IZVOR RADOSTI I SRECE... I NIKO NIKADA IZ MOG SRCA IZBRISATI TE NECE.
______________ Maleno
]]>Ne ljutim se!
http://www.osmrcajevci.edu.rs/blog/index.php?entry=entry090905-234827
Boli sto te kradem a nikad te dovoljno ne ukradem.Boli sto kralj mog srca sedi sklupcan i nemocan u uglu...ne trazi nista...ne daje nista a ja sam i dalje sluga. Mi nemamo svoje praznike,mi nemamo svoje dane.Nemamo uranak,nemamo pocinak...a hrabro stojimo kao da imamo sve.Mi ...vladari nicega praznih ruku stojimo zagledani u slike. Nikada svoju decu krstiti necemo...nikada proslaviti svoje godisnjice,a smelo cemo reci "ljubav",svesni da ce nas oduvati i najblazi vetar i od nase vatre bez ognjista samo treptaj ostaviti. Ne,nemam prava da se ljutim sto sam svesno postala pas cuvar tudjeg doma.Necu zameriti sto nikada neces zbog mene uraditi nesto dovoljno ludo i nepromisljeno toliko da ostanem bez daha. Ne ljutim se ni kada mi suze klize niz obraze...pa to je samo nepostojan trag da si tu ...jos uvek!
]]>Kako si Kaca?
http://www.osmrcajevci.edu.rs/blog/index.php?entry=entry090702-233117
Vuk Stanisic, Kraljevo
]]>Rastanci
http://www.osmrcajevci.edu.rs/blog/index.php?entry=entry090513-214059
i nikad neću! Suviše boli kada se grubo otkine cvet koji tek niče. Kada na samom početku priče vreme zatreperi i stane.
Ja želim da još s tobom gledam kako se bude zlatasta mora da s tobom dišem i da te volim i vatrom noći i zore sjajem.
I zato ne dam, i zato neću i zato rastanke ne priznajem.
Želim da živim tvojim dahom i da se smejem osmehom tvojim želim da bolujem tvoje boli i da strahujem tvojim strahom dokle me ima dok postojim!
Želim da sanjam tvoje snove i da kroz virove tvoje reke ponovo osetim prste u kosi.
Zato ću uvek biti sa tobom u dašku misli ili u snu. Još uvek naš cvet negde niče još uvek naše tajne snije i ustreptalom lepotom traje dok mu na lati leptiri sleću.
Svi su rastanci tužne priče zato ja rastanke ne priznajem i nikad neću.
]]>
]]>
]]>
