(Preuzeto sa Internet krstarice) Baš vam se nešto nije učilo (a kome se pa
uči?). Možda vam se nije radio domaći (a kome se pa radi domaći?). A profesor
ispituje ili postoji mogućnost da sazna da niste uradili domaći, pa vam treba
nekakav izgovor. Drugim rečima, potrebno je da uspešno "isfolirate"
profesora, kako bi poverovao da ste stvarno, nečim zaista opravdanim, bili
sprečeni da ispunite školske obaveze i kako vas ne bi kaznio zato što ste,
umesto da naučite ono što treba, slušali muziku sa društvom ili visili u
omiljenom kafiću. Dakle, kako isfolirati profesora? Odgovor je: nikako, tačnije - nemojte to da
radite. Svi izgovori tipa "boleo me je stomak" ili "mojoj mami
nije bilo dobro" krajnje su "providni"; nijedan profesor, osim
ako je neverovatno glup (a u toj meri glupih profesora, ma šta vi o njima
mislili, zaista ima jako malo), neće poverovati. Eventualno, ako vas taj
profesor jako gotivi, napraviće se lud, to jest pretvaraće se da vam je
poverovao; inače, uprkos laži, nećete izbeći ispitivanje i otkrivanje da
niste uradili domaći. Plus bi profesor mogao da bude ljut što ste na tako
glup način pokušali da ga slažete, pa da nadrljate više nego što biste inače.
Šta onda uraditi? Pokušati da odgovarate sa
onim znanjem koje imate, bez prethodnog laganja. Ako baš niste spremni, treba
to otvoreno priznati. Možda će vam profesor, zbog iskrenosti, za taj put progledati
kroz prste, a možda neće. Ipak, ukupno uzev, proći ćete bolje nego da ste
lagali. Onda, kad ste pregrmeli nezgodan dan,
knjigu u šake, pa nadoknadite propušteno. Izuzev ako se radi o jako lošim
profesorima, kad vide da neko zaista radi i da se trudi, profesori daju sve
od sebe da im pomognu. Da objasne nejasno, da ostanu duže ako je potrebno,
čak i da, ako je stvarno frka, odlože ispitivanje. Iskrenost se, na duže staze, ipak najviše
isplati. |
