Матурско вече

Размишљања једне матуранткиње

Побегла сам у своју собу да не слушам маторце. Да ли сам научила биологију? Јесам ли се спремила за писмени из математике?

Кад ћу већ једном нацртати све цртеже за ликовно? А шта је са контролним из српског? Знам ли да се за месец дана долазе пријемни? Знам је све ово. Све ме стиже: наставници само испитују, а време до пријемног се смањује истом прогресијом којом се повећава моја трема.

И покушавам да учим... Седнем за сто, отворим уџбеник, а онда... Размишљам о матурској вечери. Време до 2. јуна ће просто пролетети, а још нисам смислила шта да обучем. Ана је већ купила дугу хаљину и свима се хвали како изгледа одрасло.

Да ли је тако нешто за мене? Мислим да не треба да журимо са одрастањем. Још увек смо деца ( додуше велика деца) па тако треба и да изгледамо. Обуци свакако нешто лепршаво, цветно и нешто у чему ћу се осећати као ја. Шта ми вреди да личим на манекенку, ако ћу бити укочена као лутка у излогу. Панталоне или сукња? Панталоне су свакодневне, сукња необичнија.

Па и овај дан је необичан и посебан. Прво такво вече. Вече које се памти. Препричава...Једва чекам да се сви појавимо другачији.

То вече представља крај нашег школовања у основној школи. Нашој првој школи у току школовања. Драгој , топлој школи!

Да ли ћемо бити овако заштићени на неком другом месту? Не смем да мислим о растанку... Расплакаћу се.

Шта обути? Штикле? Да, али не сувише високе, не бих умела да ходам, а камоли да играм у њима. Само да не заборавим да разгазим ципеле. Глупо би било памтити матурско вече по жуљевима...

Средити косу... Још сутра заказати фенирање!

Надоградити нокте?

Шминка-дискретна...

Већ замишљам тиху музику, разнобојна светла... Замор матураната који препричавају анегдоте са часова.

Сви смо узбуђени, лепи, значајни себи и другима...

Шта ли ће разредна да обуче за нашу матуру?