18.05.2006.
»PAMETNE« KUĆE BUDUĆNOSTI
Prisustvo računarskih i kompjuterskih komponenti učinilo je mnoge uređaje i predmete »pametnim«, čak i u slučajevima gde se to nikako nije moglo očekivati. Tako su se pojavili »pametni« kućni aparati, »pametna« odeća i mnogi drugi predmeti za svakodnevnu upotrebu. Iako u ovom trenutku najveći broj tih uređaja nema konkretnu upotrebnu vrednost, oni ukazuju na način čovekovog života u budućnosti. Ali, mnogo više od tih pojedinačnih predmeta o čovekovom budućem životu govore tzv. »pametne« kuće budućnosti. One predstavljaju kompletna kućna okruženja u kojima bi jedna prosečna porodica mogla normalno da živi i funkcioniše.
Prve takve ideje ostvarene su formiranjem asocijacije Internet Home Alliance 2000. godine. Pristupile su joj mnoge poznate svetske kompanije. One su dosad napravile oko četiri stotine takvih eksperimentalnih kuća. Najveći broj ovakvih »pametnih« kuća nalazi se u Americi i Japanu. U Evropi ih je znatno manje, ali se može reći da su one mnogo bliže komercijalnoj primeni.
Značajno mesto u ovoj tehnologiji pripada španskoj kompaniji eNeo Labs. Ona učestvuje u realizaciji tzv. »Umrežene kuće« (»Connected Home«). Vrhunac primene ove tehnologije je »pametna« kuća ove kompanije koja se nalazi u Barseloni i u kojoj živi jedna četvoročlana porodica. Svi uređaji u kući povezani su eNeo NET mrežom. To su aparati za domaćinstvo, audio i video uređaji, komunikacioni i sigurnosni sistemi.
Spolja gledano ona izgleda sasvim obično – dvospratnica sa baštom, travnjakom i bazenom. Ali, čak i to spoljno okruženje funkcioniše uz pomoć savremenih tehnologija. Na krovu kuće nalazi se »pametan« monitor koji automatski, zavisno od vremenskih prilika, uključuje i isključuje uređaj za polivanje trave i pokriva bazen u slučaju lošeg vremena.
Ulazak u kuću još je impresivniji – vrata se otvaraju digitalnim ključem, video kamere su raspoređene po čitavom prostoru, monitori takođe, a otvori u podu služe kao usisivači. Audio i video opremom prikazuju se različiti sadržaji smešteni na centralnom hard disku. Centralni uređaj sa računarom koji upravlja mrežom je IPbox. Kuća može, ukoliko vlasnik nema nekih posebnih zahteva, potpuno samostalno da funkcioniše i održava se uz punu uštedu energije.
Posebno je zanimljiva ambijentalna tehnologija koja omogućava promenu ambijenta jednostavnim pritiskom jednog dugmeta, prilagođavajući ga određenom dobu dana.
Softver koji omogućava funkcionisanje ove »pametne« kuće zasniva se na aplikaciji Siempre En Casa, a sve online usluge korisnicima nude različiti provajderi i operateri. One su potpuno prilagođene zahtevima i potrebama korisnika. Prema predviđanjima ove kompanije do 2007. godine broj ovakvih »pametnih« kuća će se povećati na deset hiljada, a za desetak godina one će biti sasvim uobičajena pojava u svim razvijenijim delovima sveta.
18.05.2006.
3D MONITORI
Prostorna, trodimenzionalna slika svega što nas okružuje u našem mozgu nastaje kombinacijom dveju slika koje dospevaju do našeg levog i desnog oka. Po uzoru na taj prirodni način stvaranja trodimenzionosti napravljeni su i 3D monitori. Dve slike koje se u njima formiraju nazivaju se stereoskopskim parom slika, a metoda tako ostvarene trodimenzionalnosti autostereoskopija.
Autostereoskopija u 3D monitorima uglavnom je ostvarena metodom parallax illumination. Ona omogućava stvaranje stereoskopskog para korišćenjem TFT LCD displeja kome se između izvora svetlosti i TFT matrice postavlja optički element sa minijaturnim rotirajućim sočivima. Svakom od piksela (tačaka) na displeju odgovara po jedno sočivo. Nihovom rotacijom podešava se da svetlost sa svih neparnih kolona piksela bude usmerena ka jednom oku, a sa svih parnih kolona ka drugom.
Na taj način posmatrač dobija utisak da prikazani predmeti lebde ispred ekrana. Osnovno ograničenje u stvaranju utiska trodimenzionalnosti je u tome što se efekat postiže samo na određenoj poziciji ispred ekrana – stereo zoni. Taj nedostatak se može ublažiti dodavanjem elektromehaničkih sistema koji prate kretanje posmatračeve glave i u skladu sa tim vrše rotaciju sočiva i pomeranje stereo zone. Međutim, ovi sistemi su vrlo skupi, pa se primenjuju neka jeftinija softverska rešenja sa približno istim efektom.
Drugi nedostatak stereoskopskih 3D monitora je smanjen kvalitet stereoskopskog para slika u odnosu na originalnu dvodimenzionalnu. Horizontalna rezolucija tih slika je upola manja od originalne. Ovo ograničenje još je izraženije u višekanalnim sistemima kod kojih se osećaj trodimenzionalnosti ostvaruje sa više od dve slike. Tako su napravljeni ekrani sa 7 i 8 slika (Philips i Silicon Graphics). Oni daju mnogo efektniju prostornost, ali su pojedine slike suviše niske rezolucije.
Među proizvođačima 3D ekrana, osim dva pomenuta proizvođača, nalaze se i mnoge druge poznate svetske kompanije – Sharp, Toshiba, NEC Mitsubishi, ali i široj javnosti manje poznate kompanije kao što su Dimension Technologies i Deep Video Imaging. Kompanija Sharp napravila je i prenosivi računar - laptop sa 3D ekranom.
3D monitori su idealno rešenje za profesionalnu primenu u arhitekturi, dizajnu, medicini, zatim za prezentacije na sajmovima i izložbama i, mada su za individualnu primenu još uvek vrlo skupi, u oblasti kompjuterske zabave za trodimenzionalne kompjuterske igre i 3D televiziju.
19.05.2006
ČIPOVI U TRI DIMENZIJE
Dinamika razvoja popuprovodničke tehnologije već godinama je usklađena sa Murovim zakonom (udvostručavanje gustine komponenata na svakih godinu i po dana). Međutim, poslednjih godina počelo se govoriti o dostizanju granica mogućnosti poluprovodničkih tehnologija i tražiti nova, alternativna rešenja. Ideja koja ovu tehnologiju i dalje čini aktuelnom je izrada trodimenzionalnih poluprovodničkih čipova. Oni će ponuditi mnogo veću gustinu pakovanja (i do hiljadu puta).
Trodimenzionalni čipovi se formiraju kombinacijom više klasičnih dvodimenzionalnih slojeva koji se nanose po vertikali, dodajući im time treću dimenziju. Debljina svakog pojedinog sloja iznosi oko 5 mikrometara, a po vertikali se može naneti i do hiljadu slojeva. Oni se međusobno izoluju polikristalnim silicijumom. Čip se zatim formira kao celina, tako da dobija izgled standardnog integrisanog kola.
Prve ideje o proizvodnji 3D čipova pojavile su se pre više od dvadeset godina. Do kraja dvadesetog veka one nisu dale neke značajnije rezultate. Tek 1998. godine su Tomas Lee (profesor sa Stanford univerzitet) i Mark Johnson (dizajner elektronskih komponenata) osnovali novu kompaniju za razvoj 3D čipova – Matrix Semiconductors. Pridružilo im se još nekoliko vrhunskih stručnjaka silicijumske poluprovodničke tehnologije. Nakon tri godine rada realizovani su prvi memorijski 3D čipovi označeni skraćenicom 3DM.
Dosad su u kompaniji Matrix ostvarene tri generacije 3DM čipova. Prva generacija se na tržištu pojavila jula 2004. godine, a druga u novembru iste godine. Sredinom 2005. usledila je i treća (familija Trinity), koja je za 23 odsto povećala gustinu pakovanja u odnosu na prethodnu. Sa njom se može ostvariti kapacitet reda gigabajta. Najnovije informacije pokazuju da je kompaniju Matrix kupio poznati proizvođač fleš memorija – Sun Disk i najavio razvoj 70-nanometarskog procesa 3DM memorija kapaciteta 8 GB.
3D memorijski čipovi kompanije Matrix pripadaju takozvanim OTP (One-Time-Programmable) memorijama sa fiksnim sadržajem. One se u vidu ketridža koriste za skladištenje digitalnih sadržaja za različite portabl uređaje (mobilne telefone, audio i video plejere, igračke konzole). Za budućnost se planira i realizacija programabilnih čipova sa mogućnošću upisivanja sadržaja po želji korisnika, dok se za tehnologiju razvoja 3D čipova planira i realizacija mnogo složenijih struktura (kao što su, na primer, procesori).
19.05.2006
HOLOGRAFSKI DISKOVI
Prve dve generacije optičkih diskova – CD (650 do 700 MB) i DVD (4,7 GB) već pripadaju klasici optičkih medijuma za smeštaj podataka. Nove generacije nude znatno veći kapacitet i brzinu transfera podataka. Trenutno najaktuelniji naslednici CD-a i DVD-a su optički diskovi sa plavim zrakom (BD – Blue-Ray Disk), koji čine treću generaciju optičkih medijuma sa kapacitetom od 27 GB. Međutim, već su se pojavljuju nove ideje o optičkim diskovima još većeg kapaciteta.
Optički diskovi budućnosti najverovatnije će biti holografski diskovi - HVD (Holographis Versatile Disc). Princip beleženja i čitanja podataka kod njih takođe se zasniva na primeni plavog lasera talasne dužine 400 do 410 nm. Prečnik diska je 13 cm (5 inča), a disk je napravljen od fotoosetljivog materijala (specijalne vrste polimera ili optički osetljivih kristala).
Holografija se zapravo zasniva na tehnici snimanja podataka, odnosno njihovog pretvaranja u dvodimenzionalne slike – holograme. Za razliku od klasičnog snimanja gde se podaci učitavaju bit po bit, ovde se jednim snopom lasera učitava milion bitova. Pri tom se početni zrak deli na informacioni (sa slikom podataka) i referentni. Na mestima njihovog preseka dolazi do interferencije, što izaziva stabilnu hemijsku i fizičku promenu na medijumu – upis podataka.
Zanimljivo je da se podaci ne upisuju samo po površini holografskih diskova (kao što je to slučaj sa trenutno aktuelnim optičkim diskovima), već na različitim dubinama fotoosetljivog materijala. Slika se formira u svetlosnom modulatoru, pri čemu je logička 1 označena prolaskom svetlosti kroz materijal a logička 0 odsustvom prolaska. Narezivanje velike količine podataka ostvareno je promenom talasne dužine i nagiba laserskog zraka, pa se formira više stranica po celoj dubini fotoosetljivog sloja. Za čitanje podataka koristi se detektor do koga dolazi zrak iste talasne dužine i nagiba kao pri upisu.
Prva prototipska rešenja holografskih diskova pojavila su se u kompanijama Ination, IBM, InPhase Technologies, Lucent, Polaroid, Maxell i Ricoh. Kompanija Maxell najavila je komercijalizaciju svog holografskog diska kapaciteta 300 GB do kraja 2006. godine. On će imati oko 60 puta veći kapacitet od DVD-a i 10 puta veću brzinu čitanja podataka. Kako je najvaljeno, koštaće oko 120 dolara. Holografski disk sa 200 GB najavila je do kraja 2006. i kompanija Ricoh. Međutim, to nije sve što se od hologtafskih diskova može očekivati. Teorijski, na disk standarne veličine i nešto veće debljine od DVD-a može da stane 1,6 TB podataka.
20.05.2006.
MOBILNA TELEVIZIJA U EVROPI
Najnoviji hit mobilne telefonije je prijem TV signala. Servis koji to omogućava naziva se Digital Mobile Broadcasting - Terrestrial ili skraćeno DMB-T. Tokom 2005. godine prikazani su mnogi modeli mobilnih telefona sa podrškom tom standardu, a na početku 2006. kompanija Samsung ponudila je i prvi model namenjen evropskom tržištu – SGH-P900. Ovaj model je prvi put predstavljen 6. februara, a zatim se kao jedna od atrakcija pojavio na 3GSM kongresu u Barceloni.
Samsung SGH-P900 je GSM/GPRS mobilni telefon, sa dimenzijama 92 x 49 x 26 mm i masom 124 grama. To je preklopni model, čiji se gornji deo nakon otvaranja može da rotira do horizontalnog položaja. Na taj način ekran dobija povećanu širinu i prilagođava se gledanju TV programa. Slika se pri tom prikazuje sa 30 frejmova u sekundi, što je sasvim dovoljno za kvalitetno gledanje.
Ekran ovog mobilnog telefona je TFT LCD, sa dijagonalom 2,2 inča, QVGA rezolucijom (240 x 320 piksela) i 262.000 boja. Osim prijema TV signala ovaj telefon se odlikuje i mnogim drugim naprednim multimedijalnim karakteristikama. Ima ugrađenu kameru sa rezolucijom 2 megapiksela, funkciju MP3 plejera, stereo FM radija i mogućnost snimanja i reprodukcije video sadržaja. Na taj način se i delovi TV programa mogu snimati i kasnije reprodukovati.
Snimanje tih sadržaja obavlja se na internoj memoriji kapaciteta 128 MB. Ukoliko to vlasnicima ne bude dovoljno, memorijski prostor se može proširiti zahvaljujući postojanju slota za memorijske kartice formata microSD. Telefon ima i posebnu pogodnost razmene sadržaja sa računarom ili nekim drugim uređajem pomoću USB i Bluetooth priključaka, a TV izlaz mu omogućava posmatranje snimljenih sadržaja na ekranima mnogo većih dimenzija.
Sa pojavom prvog TV telefona za evropsko tržište oglasile su se i kompanije koje će ponuditi uslugu prijema digitalne televizije na mobilne telefone. Među prvima tu uslugu je najavila britanska kompanija Virgine. Njena specijalizovana TV stanica za mobilne telefone počeće sa radom do pojave novog Samsung-ov modela. SGH-P900 se na tržištu očekuje do kraja juna ove godine. Dodajmo još da najavljeni termin nije slučajno odabran – on će se odlično uklopiti sa početkom svetskog fudbalskog prvenstva u Nemačkoj.
02.06.2006.
NOVI SONY-JEVI REFLEKSNI FOTOAPARATI
Na konferenciji u Tokiju kompanija Sony će 6. juna prikazati svoj prvi digitalni fotoaparat koji pripada takozvanim refleksnim (SLR - single lens reflex) fotoaparatima. To su fotoaparati više klase, namenjeni profesionalcima i naprednim fotoamaterima, koji omogućavaju zamenu objektiva (za razliku od kompaktnih fotoaparata za amatersku primenu kod kojih se objektiv ne može menjati).
Refleksni fotoaparati imaju ugrađeno ogledalo između objektiva i optičkog senzora. Ono prosleđuje sliku do okulara, a u trenutku slikanja se pomera. Ovakva konstrukcija fotoaparata pogodna je zbog mogućnosti zamene objektiva, što se u profesionalnoj primeni fotoaparata podrazumeva. Sony je u svom modelu koristio sistem za montažu objektiva kompanije Konica Minolta. Prednost ovog sistema u odnosu na sisteme drugih proizvođača je u mogućnosti korišćenja i starih modela objektiva (čak i za klasične fotoaparate sa filmovima).
Interesovanje za SLR fotoaparate pokazali su i mnogi drugi proizvođači. Početkom godine svoj prvi model prikazala je kompanija Panasonic (model DMC-L1, realizovan u saradnji sa Olympus-om). Na razvoju svog modela Sony je radio gotovo godinu dana. Model će nositi naziv Alpha, što je već poznato ime sistema za montažu objektiva kompanije Konica Minolta za japansko i kinesko tržište. U Evropi ovaj sistem je poznat pod imenom Dynix, dok u Americi nosi naziv Maxxum.
05.06.2006.
LISTA NAJRAŠIRENIJIH VIRUSA U MAJU
Po običaju antivirusna kompanija Kaspersky Labs na početku svakog meseca objavljuje listu najraširenijih kompjuterskih virusa u prethodnom mesecu. Lista obuhvata dvadeset najraširenih virusa. U maju 2006. na vrhu liste je MyTob.C, koji već nekoliko meseci na listama drži vodeću poziciju. Na njoj se nalazi čak devet predstavnika ove porodice virusa. Svoje predstavnike imaju i isto tako poznate porodice kompjuterskih napasnika - NetSky, LoveGate i Scano. Generalno, može se zaključiti da se u poslednjih nekoliko meseci na listama virusa ne događaju značajnije promene, što u potpunosti potvrđuje i najnovija lista za maj 2006:
MyTob.C
LoveGate.W
NetSky.Q
LoveGate.AD
NetSky.T
NetSky.B
MyTob.U
MyTob.T
MyTob.A
MyTob.Q
MyTob.W
NetSky.Y
LoveGate.AH
NetSky.X
Scano.AB
NetSky.AA
MyTob.EG
MyTob.X
Scano.AG
MyTob.BX
12.06.2006.
16 GIGABAJTA U DŽEPU
Možete li zamisliti da u džepu imate fleš memoriju kapaciteta 8GB ili 16GB, koja će vam omogućiti da svuda sa sobom nosite omiljenu muziku, fotografije i druge fajlove u minijaturnom uređaju veličine priveska za ključeve? Upravo tu mogućnost pružiće vam kompanija M-Systems Flash Disk Pioneers. Ona je na izložbi Computex 2006, održanoj od 6. do 10. juna u Tajpehu, predstavila najnoviju verziju svog USB diska (DiskOnKey) kapaciteta 8GB, ali je do kraja 2006. najavila još atraktivniji USB disk kapaciteta 16GB. Ovako male USB diskove velikog kapaciteta kompanija M-Systems napravila je na bazi memorija ostvarenih u kompanijama Toshiba i Samsung Electronics.
Osim ove kompanije i drugi proizvođači ostvarili su slične rezultate. Proizvode sličnog oblika i istog kapaciteta prikazale su na istoj izložbi kompanije A-Data Technology i TwinMOS Technology, dok je model oblika kreditne kartice predstavila kompanija Power Quotient International. Još većim kapacitetom raspolažu prenosivi diskovi veličine džepne knjige tajvanske kompanije Transcend Information. Njihov kapacitet je 80GB do 120GB, a tokom godine pojaviće se i modeli koji će dostići čak 200GB.
19.05.2006.
ROBOCUP 2006
Istovremeno sa trenutno najaktuelnijim događajem u svetu - Svetskim prvenstvom u fudbalu, u Nemačkoj se održava još jedno zanimljivo takmičenje u fudbalu. To je deseto svetsko fudbalsko prvenstvo za robote - RoboCup 2006. Mesto održavanja je Bremen, a u takmičenju učestvuje 440 timova iz 36 zemalja širom sveta.
Ovo, već tradicionalno takmičenje, organizuje se u nekoliko kategorija (liga) - simulaciona liga sa kompjuterski generisanim igračima (virtuelnim), liga malih i srednjih robota, četvoronožna liga (u kojoj dominiraju Sony-jevi roboti) i liga humanoidnih robota.
Može se reći da je iz godine u godinu sposobnost metalnih igrača sve veća - pokretljiviji su, sve bolje prate kretanje lopte i svojih i protivničkih igrača, a reakcije su im sve brže. Zanimljivo je da najveći stručnjaci i zaljubljenici u robote smatraju da će do 2050. godine roboti biti u stanju da pobede najbolju svetsku ekipu pravih fudbalera.
